Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Tržište rada i tržište kapitala". Rad ima 18 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Sadržaj

Tržište rada i tržište kapitala

Uvod..................................................................................................................1

1. Tržište rada...................................................................................................2

1. Tražnja preduzeća za inputima na konkurentom i monopolskom tržištu u kratkom roku.....................................................................................................2

2. Tražnja za radom, izvedena tražnja, tranferne zarade i ekonomska renta......4

3. Ponuda radne snage - dohodak, dokolica i oportunitetni trošak....................6

2. Tržište kapitala............................................................................................12

1. Tražnja za uslugama kapitala i vrednost marginalnog proizvoda kapitala...12

2. Kratkoročna i dugoročna ponuda usluga kapitala........................................14

3. Zemljišna renta, prirodni resursi, korisnički trošak i cena upotrebe iscrpivih resursa..............................................................................................................14

Zaključak..........................................................................................................16

Literatura..........................................................................................................17

Uvod

U prvom delu ćemo govoriti o tržištu rada, koje ustvari predstavlja tražnju preduzeća za inputima na konkurentnom i monopolskom tržištu u kratkom roku, kao i tražnju za radom, ekonomsku rentu, ponudu radne snage, dohodak i oportunitetni trošak, zatim granični proizvod rada i vrednost graničnog proizvoda. Dok se u drugom delu govori o tržištu kapitala, tražnji za uslugama kapitala i vredostima marginalnog proizvoda kapitala, kao i o zemljišnoj renti, prirodnim resursima, korisničkom trošku i ceni upotrebe iscrpljivih resursa. O svemu će biti reči u daljem detaljnijem izlaganju.

1.

1. Tržište rada

1. Tražnja preduzeća za inputima na konkurentnom i monopolskom tržištu u kratkom roku

granični proizvod rada x cena proizvoda = nadnica = (plata, zarada),

granični proizvod zemljišta x cena proizvoda = cena zemljišta = renta i

Prema tome, angažovanje inputa u proizvodnji teče sve dotle dok je granični proizvod (granični proizvod x cena) svakog pojedinog inputa proizvodnje veći od njegovog graničnog troška, odnosno od cene određenog inputa proizvodnje.

Tražnja za radom (kada je samo jedan input promenljiv).

Kako se meri MRPL? To je dodatna količina proizvodnje koja se ostvaruje angažovanjem dodatne jedinice rada, pomnožena s dodatnim prihodom od prodaje dodatne jedinice proizvodnje (autputa).

Grafikon br. 1. Vrednost graničnog proizvoda.

Na konkurentnom tržištu gde je proizvođač prihvatač cena tražnja kupaca za inputima zadana je krivom vrednosti graničnog proizvoda. Kriva MRP je opadajuća, jer granični proizvod rada opada sa povećanjem radnih sati. I u monopolističkim uslovima, tražnja za inputima je određena krivom MRP, koja je opadajuća i zbog opadanja graničnog proizvoda rada i zbog opadajućeg graničnog prihoda.

Druga kriva (isprekidana linija) na grafikonu 1. prikauje MRPL u monopolističkim uslovima privređivanja. Preduzeće se susreće sa opadajućom krivom tražnje i mora sniziti cene tih jedinica proizvoda da bi moglo prodati više proizvoda. Posledica toga je granični prihod uvek je niži od cene, odnosno MRP. To je razlog što je kriva monopolista uvek ispod krive konkurentnog tržišta,a zbog čega prihod opada is a porastom autputa. Zato je vrednost graničnog proizvoda opadajuća, kao što je opadajuća i kriva graničnog prihoda i graničnog proizvoda. Prema tome, dokle je god MRPL veće od plate, preduzeće bi trebalo zaposliti dodatnu jedinicu radne snage. Ukoliko je vrednost graničnog proizvoda manja od plate, preduzeće bi trebalo otpustiti zaposlene.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]